Džered Leto je Niko?

    Drugog marta 2014. godine održana je dodela Oskara. Još jednom, kroz male ekrane širom sveta, holivudski kič je mogao da dopre do običnih smrtnika. Još jednom, Leonardo Dikaprio nije osvojio Oskara. Ali...možda nije sve tako crno.
    Ove godine Akademija je rešila da nagradi Džereda Leta za najbolju sporednu ulogu u filmu ''Poslovni klub Dalas'' (Dallas Buyers Club), u kom je glumio sa Metjuom Mekonahijem, takođe dobitnikom ovogodišnjeg Oskara. Pa ipak, nije ova Džeredova uloga ona na koju želim da skrenem pažnju, već je to uloga u kojoj Džered Leto glumi gospodina Niko u istoimenom filmu iz 2009. godine.
    ''Gospodin Niko'' film je rađen u režiji belgijskog režisera Jaka Van Dormela, a Džered Leto tumači ulogu Nema Niko, poslednjeg smrtnika na Zemlji, starog 118 godina. U godini 2092. više niko ne umire, stoga je jasno zašto je Nemo toliko interesantan ljudima oko njega. O svojoj prošlosti Nemo priča svom doktoru (Alan Kordaner) i mladom novinaru (Danijel Mejs), pritom pričajući nepovezano, priče koje su paradoksalne, međusobno jedna drugu isključuju. Nemo počinje priču mestom u kom se nalaze sva deca koja još uvek nisu rođena. Ova deca imaju sposobnost da vide svoj život u svim mogućim verzijama pre nego što se rode, ali kada dođe vreme da stupe u svet živih, anđeli zaborava čine da rođena deca nemaju nikakva sećanja. Nekako, anđeli su preskočili Nema, i on ostaje sa ovim darom tokom svog života. Ubrzo postaje jasno da je jako teško živeti sa sposobnošću koja omogućava da vidite do koje mere jedan izbor ograničava naš život. Jedna odluka za sobom povlači određeni niz događaja, a druga, pak, sasvim drugačiji niz događaja. Nemo se prvi put suočava sa zaista važnom životnom odlukom sa devet godina. Nakon što njegova majka seda u voz, odlazi i ostavlja njegovog oca, Nemo treba da odluči sa kojim roditeljem želi da ostane. Međutim, gospodin Niko priča novinaru različite verzije – i onu u kojoj je otišao sa majkom, i onu u kojoj je ostao sa ocem.
     Boje takođe imaju simbolično značenje i predstavljaju tri različita života Nema Niko. Plava, boja koja simbolizuje tugu, boja je Nemovog života sa depresivnom Elis, nesrećnom što je završila sa njim umesto sa svojom velikom ljubavlju iz srednje škole; žuta je boja Nemovog drugog života. Života sa Džin punog bogatstva i luksuza, ali i dosade i neispunjenosti; crvena, kao simbol strasti i ljubavi, boja je trećeg života. Onog života sa Anom, Nemovom pravom ljubavi.
    Film se takođe bavi i teorijom haosa, teorijom struna, i leptirovim efektom. Leptirov efekat zastupljen je u nekoliko scena u filmu, i u svakoj toj sceni upravo je taj leptirov efekat odgovoran za preokrećujuće trenutke u svakom od Nemovih života. Ovaj motiv je tu da bi pojačao svest o tome koliko na neke stvari ne utiče čovek kao pojedinac, već one zavise od ranijeg spleta okolnosti, ne obavezno u vezi sa samim pojedincem, dakle, u koje mogu da budu uključeni mnogi drugi faktori.
   ''Ako nikada ne napraviš izbor, sve je moguće'' kaže Nemo Niko. I u pravu je, ali ovaj film upravo skreće pažnju na to koliko je hrabrosti potrebno svakome od nas da, iako svesni toga da izborom mnoge stvari otpisujemo, načinimo neki izbor ili donesemo odluku, o bilo čemu.