Vidimo ga kako ulazi u zatvor: pogubljen, uplašen i po svim merilima predodređen za samo dno zatvorske hijerarhije. Ovo uočavamo mi, kao publika, ali to je jasno i svim ostalim zatvorenicima. Malik, koji je arapskog porekla, zapada za oko vođi Korzikanske mafije, Cezaru, koji na svom platnom spisku ima čuvare, u sobi TV, a u džepu podređenog, telefon. To što je Maliku prišao nije znak da je Cezar dobra duša, voljna da pomogne novim ljudima da se snađu; svaka ponuda deo je nekog većeg plana, i zaštita koja je Maliku ponuđena nije došla bez propratnih uslova. ''Ubij čoveka za nas, ili budi ubijen.'' čineći matematiku zatvorskog života jednostavnom u vidu izbora, ali preteškom za stvaranje uslova za bilo kakav boljitak. Nakon što postaje štićenik korzikanske mafije Malik zvanično nigde ne pripada u potpunosti; za Korzikance on je ''prljavi arapin'', a za muslimane je prodana duša. Ali, ne za sve. Malik rešava da krene u zatvorsku školu - da nauči da čita i piše, i u tome mu pomaže Rajad, postajući mu jedini prijatelj, i kasnije jedan od najvažnijih saučesnika. U trenutku kada je donesen novi zakon u Italiji, kojim Italijane isporučuju nazad, Cezar ostaje bez većine svojih podređenih, i bez realne moći. Ostaje mu Malik - čovek koga se plaši i u kog sumnja, ali bez kog ne može da nastavi sa svojim poslovima. Na taj način Malik napreduje, čak do trenutka gde zbog primerenog ponašanja može da izađe iz zatvora na ceo dan - odlična prilika da poslove obavi i od spolja. Vidimo kako se od uplašenog klinca menja u samopouzdanog i gotovo opasnog kriminalca. Vidimo koliko se osoblje drugačije ponaša prema njemu, kako ga posmatraju drugi zatvorenici, i jasno nam je da za njega nema povratka normalnom životu; shvatamo da za njega taj život van kriminala više nije ni u opticaju, i kako mu nije čak ni privlačan. On postaje strašan: koliko zbog moći koju sve više dobija, toliko i zbog toga što njegov izraz lica ništa ne otkriva. Kako ljudima oko njega, tako i nama, teško je da shvatimo koliko je stvari koje radi unapred isplanirano, a koliko je u pitanju njegova snalažljivost. Koliko je okolnosti predvideo, a koliko puta je bio dovoljno inteligentan da improvizuje i izvuče se iz svega. Vidimo uspon čoveka za kog smo se na početku plašili. Vidimo antiheroja za kog navijamo, uprkos svemu.
Žak Odijard se dotiče i teme muslimanske zajednice u Francuskoj; stvarajući uloge za ljude za koje smatra da su nezastupljeni u svetu filma, pogotovo danas, kada uloge Azijata tumače belci, starije žene gube uloge zbog mladih manekenki, a veliku populaciju muslimana u Francuskoj svi ignorišu, osim kada se o tome priča s negativnom konotacijom.
Film je bio nominovan za Oskara najbolji strani film, i (što je još važnije) osvojio je Grand Prix nagradu u Kanu. Najvažnije je da u svih svojih dva i po sata drži na ivici, pretvarajući i najmirnije od nas u navijače.
